Suočena sa izazovom dizajniranja domova na strmim padinama – ili u kompaktnom urbanom kontekstu koji ne dozvoljava velike varijacije u tlocrtu – arhitektura nudi odgovor u dvovisinskim kućama koje mogu u velikoj meri poboljšati upotrebu prostora, omogućavajući tako zanimljiviji vizuelni izgled perspektive.

U arhitekturi su prostori sa dve visine obično odgovor na neravnu ili nagnutu topografiju parcele. Dvovisinski enterijeri su stvar funkcije, jer omogućavaju da se prostori gotovo odvoje različitim visinama. Na primer, povezivanje dva prostora sa korakom od 50 cm gore ili dole omogućava razdvajanje bez upotrebe zidova ili drugih fizičkih prepreka.

Ova sposobnost „razdvajanja dva prostora“ bez barijere omogućava uspostavljanje hijerarhija između prostora, što istovremeno naglašava kontinuitet. 

U svojoj poznatoj vili Muller, Adolf Loos ilustruje ovu taktiku, dajući prednost unutrašnjim prostorima postavljajući ih na različite nivoe. Koristeći Raumplan, Loos deli prostore kuće na osnovu njihove funkcije zadržavajući otvoren koncept prostora.