Prema UN-u, zabeleženo je više od 7.000 ekstremnih vremenskih događaja od 2000. godine. Samo ove godine šumski požari su besneli širom Australije i zapadne obale Sjedinjenih Država; Sibir je zabeležio rekordno visoke temperature, dostižući 38 stepeni Celzijusa  i globalno, septembar prosle godine je bio zabeležen kao najtopliji na svetu. Kako se efekti klimatske krize manifestuju na ove zastrašujuće načine, imperativ je građevinske industrije – koja je trenutno odgovorna za 39% globalnih emisija stakleničkih gasova – da svoj deo obaveze posveti istinskoj i sveobuhvatnoj promeni u pristup održivosti.

Jedan od najizazovnijih aspekata ove promene biće zadovoljavanje sve većih zahteva za hlađenjem na ekološki prihvatljiv način. Hlađenje je samo po sebi teže od grejanja: bilo koji oblik energije može postati toplota, a naša tela i mašine prirodno generišu toplotu čak i ako ne postoje aktivni sistemi grejanja.

Hlađenje nema jednake koristi od spontanog stvaranja, što često otežava, poskuplje ili se manje efikasno primenjuje. Globalno zagrevanje i njegovi vrlo opipljivi efekti grejanja samo pogoršavaju nasu stvarnost, pojačavajući već rastuću potražnju za veštačkim sistemima za hlađenje. Kako postoje, mnogi od ovih sistema zahtevaju velike količine električne energije i u velikoj meri se oslanjaju na fosilna goriva da bi funkcionisali.

Srećom, mnoga rešenja već postoje. Arhitekte i inženjeri moraju doprineti naporima koristeći ih i prilagođavajući se novim i postojećim prostorima. U nastavku navodimo nekoliko strategija i rešenja  koji pomažu u hlađenju arhitektonskih enterijera na ekološki prihvatljive načine.

Otprilike, rešenja za hlađenje mogu se podeliti u dve kategorije: pasivna i aktivna. Pasivno hlađenje odnosi se na strategije koje regulišu dobitak i odvođenje toplote sa malo ili nimalo potrošnje energije. Ove strategije obično olakšavaju prirodni efekti na životnu sredinu i pasivni arhitektonski dizajn, a ne aktivni mehanički sistemi.

U okviru pasivnog hlađenja, arhitekte mogu koristiti tehnike prevencije ili odvođenja toplote: prva sprečava dobitak toplote kroz dizajn ili izolaciju objekata; potonji rasipa toplotu kada se već akumulira, bilo ventilacijom, hlađenjem isparavanjem ili drugim sličnim opcijama. Ono na sta se nas tim fokusira je na materijale pogodne za pasivno hlađenje i tehnike prirodne ventilacije, kao što je unakrsna ventilacija.

Jednostavnim naginjanjem prozora i olakšavanjem protoka vazduha, moze da prevlada izvrsna unutrašnja klima, a ovaj sistem može čak biti uspešniji u regulisanju temperatura od sistema mehaničke ventilacije – naravno, u zavisnosti od konteksta. Isto tako, balkoni ili konzole mogu značajno smanjiti učestalost pregrevanja. Svaka od ovih procena u velikoj meri zavisi od klime, godisnjeg doba i detalja svakog arhitektonskog sistema ili elementa: na primer, konzole mogu značajno povećati godišnju potražnju za grejanjem, čak i ako smanjuju verovatnoću pregrevanja leti.

Moguce je takodjer kombinovati pasivna rešenja za hlađenje sa aktivnim mehaničkim sistemima, koristeći ove druge kao dodatak prvom po potrebi, čime se dodatno smanjuju potrošnja energije i emisije staklenickih plinova.

Kako globalne temperature nastavljaju da rastu, a ekstremni vremenski uslovi ističu sve veći problem pregrevanja, pasivno i ekološki svesno aktivno hlađenje potencijalno će se prilagoditi tim negativnim efektima i smanjiti njigovo delovanje.