PRVI DEO: Tlocrt

Ako vam se ne sviđa određeni muzički stil, niste ljubitelj pozorišta, ili vas umetnička dela ne privlače, uvek ih možete izbeći. Arhitektura je, međutim, drugačija. Loše osmišljen projekat uticaće na život ljudi dosledno i dugo.

U enterijeru je ovaj efekat dodatno pojačan. Čovečanstvo provodi sve više vremena u zatvorenom, što direktno utiče na naše blagostanje i zdravlje. U trenutnoj pandemiji Covid-19, stičemo osećaj koliko su zatvoreni prostori važni za našu dobrobit, pa čak i za prevenciju bolesti.

Dizajn enterijera velika je odgovornost za profesionalca. Arhitekta, i dizajner enterijera moraju da planiraju, istražuju, koordinišu i upravljaju ovim projektima kako bi stvorili odgovarajuće zdravo i estetski ugodno okruženje za ljude koji koriste prostor.

Ali šta je zapravo dizajn enterijera?

Dizajn enterijera često se meša sa dekoracijom – zabluda koja je puna predrasuda i nesporazuma. Izbor pokrivača, boja i završnih obloga zapravo je jedan vrlo važan aspekt dizajna enterijera. Ali to nije njegova jedina karakteristika.

Prvo, neophodno je razumeti ponašanje korisnika i želju za stvaranjem funkcionalnih i estetski ugodnih prostora. Fluidnost prostora je polazna tačka koja se može postići osnovnom manipulacijom rasporeda prostora. Ova podela prostora može se postići zidovima, ali i nameštajem, pa čak i predmetima.

S druge strane, dizajn enterijera mora da obuhvati i uslove komfora (bilo da su toplotni, osvetljeni ili akustični), kao i ergonomiju koja diktira najbolje dimenzije nameštaja i predmeta.

Na kraju, specifikacija boja i materijala predstavlja najvidljiviji i površni deo dizajna enterijera, koji nije manje važan. Ovaj poslednji dodir sastavlja naličje projekta i prenosi viziju dizajnera kao i želje i potrebe korisnika.

U prvom delu ovog teksta bazirat ćemo se na tlocrt kao jedno od glavnih detalja koje treba uzeti u obzir.

 

Tlocrt

Izgled projekta je, ukratko, pozicioniranje opreme, nameštaja i predmeta, bilo da su fiksni ili pokretni, u prostoru koji se projektuje. Adekvatna distribucija može da organizuje protok prostora i generiše hijerarhije prostora. Naročito u otvorenim arhitektonskim planovima, gde dizajner ima više slobode, unutrašnji rasporedi su najvažniji za pravilno funkcionisanje projekta. Le Corbusier i Mies van der Rohe prvi su osporili konvencionalne hijerarhijske planove smanjenjem velikih cirkulacijskih površina i zagovarali su se za upotrebu strukturnih elemenata, nameštaja i pokretnih ploča za podelu prostora, umjesto zidova.

Da bi razvio dobar raspored, arhitekta i dizajner enterijera moraju uzeti u obzir standarde univerzalnog dizajna, puteve za evakuaciju u slučajevima nužde i minimalne dimenzije prostorije.

Postoji ogromna količina literature koja opisuje odgovarajuće dimenzije za svaku vrstu korišćenja prostora. Knjiga Ernsta Neuferta „Podaci arhitekata“ prikuplja najbolje prakse za dimenzije različitih prostora. Kako gradovi postaju gušći, a kvadrati nekretnina sve skuplji, mikrostanovi i mali domovi počinju da prkose tim minimalnim standardima, pokazujući da se pravila mogu pažljivo kršiti. Stoga je najvažnije razumeti potrebe prostora i korisnika kako bi se predložili funkcionalni i odgovarajući rasporedi za svaki različit scenario.