Treći deo: Udobnost i ergonomija

Poslednjih godina se puno govori o udobnosti u zatvorenom. Kvalitet unutrašnjeg okruženja je neophodan u sve gušćem svetu, a neudoban, nebezbedan ili nezdrav zatvoreni prostor može biti užasno štetan za fizičko i mentalno zdravlje ljudi, s obzirom na to da u njemu provodimo većinu svog života.

Udobnost uključuje estetiku prostora, mirise okoline, protok vazduha u sobi i temperaturu koja se oseća pri ulasku, sve do prostorne dostupnosti i primene tehnologija ili pasivnih strategija za olakšavanje i poboljšanje kvaliteta života korisnika.

Kako se vizuelno doživljava prostor kada je naseljen?

Njegova boja, osvetljenost, dubina i visina određivaće da li će biti detektovan kao udoban, siguran, podsticajan, miran, fleksibilan ili upravo suprotno.

Da li je akustično ugodan? Adekvatni akustički tretman omogućiće vam da razgovarate sa drugima bez povišenja glasa ili slušanja govora bez naprezanja. Da li je prevruće ili izuzetno hladno? Udobne temperature mogu biti između 20 i 25 stepeni Celzijusa, dok višak hladnoće ili toplote ne samo da smeta već i podstiče inkubaciju raznih bolesti. Da li ventilacija održava vazduh u zatvorenom čistim i zdravim? Neprijatni mirisi, grinje, gljivice i druga jedinjenja su toksični za ljudsko zdravlje.

Ergonomija je disciplina koja nam pomaže da dizajniramo prostore i uređaje kako bi bili dobro prilagođeni fiziološkim, anatomskim, pa čak i psihološkim karakteristikama korisnika.

Sastoji se od odnosa između veštačkog okruženja i postupaka i ponašanja ljudskog tela i uma. Stoga je stepen uspeha dobrog dizajna enterijera usko povezan sa detaljnom ergonomskom analizom, analizom koja mora poći od proučavanja dimenzija i proporcija ljudskog tela u njegovoj neizmernoj raznolikosti. Postoje antropometrijska istraživanja koja grupišu populaciju prema ovim parametrima, što nam omogućava da pružimo fleksibilna i efikasnija rešenja za najveći broj potencijalnih korisnika.